Ti si Pastir moj. Povedi me na izvore voda života i otri svaku suzu s moga lica.
Iz svetog Evanđelja po Ivanu:
U ono vrijeme: Reče Isus:
»Ovce moje slušaju glas moj; ja ih poznajem i one idu za mnom. Ja im dajem život vječni te neće propasti nikada i nitko ih neće ugrabiti iz moje ruke. Otac moj, koji mi ih dade, veći je od svih i nitko ih ne može ugrabiti iz ruke Očeve. Ja i Otac jedno smo.«
Ti si Pastir moj.
A ja sam, Gospodine, prava ovca.
Hodam s tvojim stadom.
Pa se, kao poplašena ovca, izdvojim.
Izgubim se. Poplašim. Ne znam gdje sam.
A ti me vraćaš.
Ti si Pastir moj.
A ja sam, Gospodine, baš prava ovca.
Pasem s tvojim stadom.
Pa, kao ne baš pametna ovca, odem za vukom.
Lako povjerujem runu kojim se ogrnuo.
A ti me iz njegovih pandža spašavaš.
Ti si Pastir moj.
A ja sam, Gospodine, stvarno prava ovca.
Poznam i slušam glas tvoj.
Pa opet, kao gluha ovca, pođem za tuđim glasom.
A ti pojačaš glas i dolaziš po me.
Ti si Pastir moj.
A ja sam ovca. Stvarno sam ovca.
Al' ti me, Pastiru, nauči kako ići samo za tobom.
Kako vjerovati samo tebi.
Nauči me slušati samo tvoj glas.
Ti si Pastir moj.
Samo s tobom mogu biti dio velikoga mnoštva
što ga nitko ne mogaše izbrojiti,
iz svakoga naroda, i plemena, i puka, i jezika!
Ti si Pastir moj.
Samo ti me možeš odjenuti bijelom haljinom.
Samo ti mi možeš dati palmu u ruku.
Ti si Pastir moj.
Samo s tobom više neću gladovati ni žeđati, neće me više paliti sunce nit' ikakva žega.
Ti si Pastir moj.
Povedi me na izvore voda života
i otri svaku suzu s moga lica.
